Iz stručne literature : DEJSTVO GLJIVA NA TUMORE

Savremena medicinska ispitivanja kombinovana sa viševekovnim iskustvima istočnjačke medicine koja su izdržala probu vremena, pokazala su da je itekeko moguće živeti zdravo i primenom adekvatne ishrane preduprediti pojavu tumora kao i njegov razvoj. Dejstvo gljiva na tumore i nihova primena u savremenoj medicini i alternativnim metodama lečenja stoga sve više dobijaju značaj u istraživanjima.

Jedna od najeksploatisanijih i najbolje proučenih gljiva je Shiitake. Na primeru eksperimenata sa laboratorijskim miševima koje su izveli japanski istraživači Mori mlađi i Nanba može se videti egzaktan primer dejstva ove gljive na suzbijanju kancera. Sarkom 180 raste neograničeno brzo kod miševa koji u svojoj ishrani nisu imali gljive. Ako im meni sačinjava 30 % shiitake broj tumornih stanica se smanjuje za 58-77,9 %. Ključnu ulogu u tome igraju polisaharidi (lentinan) i lipidi.

U ishrani savremenog čoveka jako su zastupljeni nitriti koji se prirodno nalaze u mesu i povrću, ali čija koncentracija rapidno raste upotrebom azotnih đubriva koja u organizmu mutiraju u druge oblike koji izazivaju tumorne procese. Takve mutacije mogu da blokiraju jedinjenja „čistači“ koje proizvode shiitaka, Reishi i druge gljive. Takvo jedno jedinjenje (tioprolin) se nalazi u 843mg/100 grama kuvane shiitake. Zanimljivost je da ga u sirovoj nije moguće identifikovati. Osnovni način delovanja antikancerogenih gljiva je u aktiviranju čitave serije imunoloških reakcija od strane različitih jedinjenja. Ovo se posebno preporučuje osobama sa povišenim rizikom dobijanja tumora i to:

• osobama s rizičnim načinom ishrane (premasna hrana, preterana telesna težina, nedovoljno žitarica, voća i povrća, odnosno nedovoljno vitamina A i C, te vlaknastih materijala u prehrani);
• osobama u čijim porodicama su jedan ili više neposrednih rođaka oboleli ili umrli od raka;
  osobama srednje i starije dobi;
• osobama koje prekomerno piju alkohol;
• pušačima i svima koji su izloženi duvanskim proizvodima;
• osobama koje su prekomerno izložene x-zracima;
• ženama koje uzimaju estrogenske preparate;
• osobama koje su jače izložene industrijskim kancerogenim agensima na radnom mestu i mestu stanovanja (hemikalije kao npr. azbest, benzen, pesticidi, radioaktivne materije, vinilhlorid, čađa, katran, mineralna ulja i dr., teški metali – olovo, živa, kadmijum…, metali kao npr. hrom i njegova jedinjenja, nikl u procesu prečišćavanja i dr., industrijska prašina…).

Najopsežnija istraživanja antitumornih efekata gljiva izvršena su u Japanu. U Istraživačkom institutu Nacionalnog centra za rak u Tokiju, Ikekawa i saradnici ispitali su već davne 1969. na miševima kojima su prethodno presadili sarkom 180, antitumorno delovanje ekstrakata 7 vrsta jestivih gljiva, što su 5 godina kasnije potvrdili i proširili Hamuro i Chihara u zajedničkom istraživanju toga instituta i poznate prehrambene kompanije Ajinomoto. Osnovni rezultati tih i brojnih drugih istraživanja su sledeći:

• Lentinula edodes (shiitake) – stopa kočenja rasta tumora iznosi 80,7 %, s potpunim povlačenjem tumora u 6 od 10 slučajeva (kod nekih komponenti stopa kočenja tumora iznosi do 100 %, s potpunom regresijom tumora u svim slučajevima);
• Coriolus versicolor – stopa kočenja tumora iznosi 77,5 %, s potpunim povlačenjem tumora u 4 od 8 slučajeva; Ganoderma lucidum – stopa kočenja tumora iznosi 98,5 %, s potpunim povlačenjem tumora u 4 od 5 slučajeva (kod nekih komponenti stopa kočenja tumora iznosi do 100 %, s potpunim povlačenjem tumora u svim slučajevima), itd.
• Posebno je značajno da pojedini antitumorni agensi deluju ne samo na primarne tumore, nego i u visokom stepenu koče pojavu i razvoj metastaza. Chihara i njegovi saradnici iz Nacionalnog centra za rak u Tokiju dokazali su to za lentinan, a H. Nanba s Farmaceutskog fakulteta Kobe (Japan) dokazao je nedavno isto za D-frakciju ekstrakta iz gljive Grifola frondosa, objavivši izveštaj o tome u analima Njujorške akademije nauka.

Gljive zapravo preko svojih antitumornih jedinjenja pokreću imunobiološke reakcije kojima organizam menja svoje funkcionisanje kako bi ozdravio. Od 1980. za takva je jedinjenja u upotrebi izraz „biomodulatori“, odnosno „modifikatori biološkog odgovora“: među onima biološkog porekla, jednu od tri osnovne grupe čine biomodulatori poreklom iz gljiva (pored onih iz bakterija i onih iz živih ćelija). Ta jedinjenja jačaju i/ili ponovno uspostavljaju imunološke funkcije organizma. Osim toga, ta jedinjenja koče razvoj tumornih ćelija, neposredno ih uništavaju, modifikuju tumorne ćelije tako da ih odbrambeni sistem organizma može lakše prepoznati kako bi ih uspešnije uništavao, a u nekim situacijama i ubrzavaju sazrevanje tumorskih ćelija, koje se time od malignih ponovno pretvaraju u benigne.
Navedimo kao primer samo imunološke funkcije lentinana u ljudskom organizmu in vivo: on nema direktan citotoksični efekt na tumornu ćeliju, nego deluje posredno preko organizma domaćina (host-mediated), pa tako koči stvaranje jedinjenja koja slabe imunitet, a jača stvaranje jedinjenja koja ga jačaju, pospešuje stvaranje antitela i jača proizvodnju vlastitog interferona u organizmu, aktivira tzv. prirodne ćelije-ubice (NK), aktivira citotoksične makrofage, ubrzava stvaranje interleukina 1 koji aktivira limfocite, kao i još nekih interleukina, aktivira klasičnu i alternativnu „putanju“ komplemenata, a naročito aktivira citotoksične i „pomagačke“ T-limfocite, itd. Isto tako, ili vrlo slično, i PSK, schyzophyllan i neki drugi polisaharidi iz gljiva snažno podstiču sposobnost odbrambenih ćelija da prepoznaju i ubijaju ćelije različitih tumora, ali takođe  jačaju i funkcije normalnih ćelijaa i sprečavaju slabljenje imuniteta.